Većina ljudi živi u emocionalno nepismenom kontekstu, koji je obojen otupelošću i
nerazumevanjem. Činjenica koja nas raduje jeste da se emocionalna pismenost može naučiti, i
to u bilo kojoj dobi našeg života. Ono što moramo priznati jeste da se najbolje razvija u
detinjstvu. Poznato je da deca mnogo lakše nauče jezike dok su mali, a isto je i sa učenjem
emocionalne pismenosti. Autoritet na polju emocionalne inteligencije, Danijel Goleman, kaže
da je ovo period ’’velike šanse’’.
Deci uzrasta od rođenja do šeste godine ne možemo govoriti o teoriji ili o različitim
alatima za pospešivanje emocionalne pismenosti. Srećom, već od sedme godine možemo
koristiti različite kreativne pristupe i približiti im tu vrstu pismenosti. Upravo iz tog razloga,
naša radionica i jeste usmerena na uzrast od prvog do četvrtog razreda osnovne škole.
Važno je znati da deca usvajaju emocionalna ponašanja od roditelja, kao i sve drugo u
životu. Roditelji su naši prvi učitelji. U nastavku teksta ćemo dati neke smernice roditeljima,
kako bi na vreme mogli da krenu u ovaj proces. Naravno, treba biti svestan da niko nije
savršen i da će se greške dešavati, kao i da titula „Svemogućih roditelja“ ne postoji. Ono što je
važno jeste da budemo odgovorni i svesni roditelji, a to znači da uvidimo koji naš postupak
remeti dečiji razvoj. Takođe, treba prepoznati koje naše ponašanje utiče da se dete oseća
tužno i zbunjeno.
Jednom usvojeni obrasci ili scenariji postaju programi učitani u mapu dečijeg uma.
Programi su rezultat navika koje deca usvajaju posmatranjem ponašanja roditelja i drugih
odraslih u svom okruženju. Mapa uma će im biti osnovni oslonac u donešenju odluka kasnije
životu.
Ako se ne uradi ništa po pitanju promene loših scenarija, oni važe celog života:
Tužno i uplašeno dete izrasta u depresivnog čoveka
Dete koje je naučilo da potiskuje suze može postati bezosećajna osoba
Dete koje nije naučilo da kontroliše emociju besa, postaje sklono delikventnim
oblicima ponašanja
Kao i kod mnogih stvari u životu, tako i kod emocionale pismenosti kod dece, imamo izbor. Na nama je
da li ćemo izabrati ispravan ili neispravan način emocionalnog vaspitanja. Mnogi od nas su
odrasli sa pogrešnim vaspitanjem emocija i to je ostavilo posledice na emocionalnu sferu
ličnosti. Naši roditelji su pravili dosta grešaka, uglavnom iz neznanja. Danas je došlo vreme
kada možemo neke generacijske greške ispraviti, a sve zarad sreće naše dece. A sigurni smo
da svi želimo srećnu i uspešnu decu.
Objasnićemo vam ispravan i neispravn način kroz svakodnevni primer. Matija,
petogodišnji dečak, pao je sa stolice kada je pokušao krišom da uzme slatkiš sa police i sada
glasno plače. Dete ne plače samo zbog bola u kolenu, već i zbog osećaja posramljenosti jer je
uhvaćen u svom poduhvatu.
Pogrešan način ~ Otac dolazi i govori Matiji: „Ne smeš biti takav plačljivko, gori si od
svoje sestre, cmizdriž tu kao curica.“ Matija, naravno, i dalje plače jer je zbunjen ali sada i
pokušava da potisne suze što ne može jer ga koleno boli. Otac nastavlja da se dere na njega.
S
obzirom da otac nastavlja da govori da samo devojčice plaču, Matija stiska zube i odlučuje da
ipak prestane i da proguta svoj osećaj. Otac dobacuje: „Bravo, to je moj sin.“
Ispravan način ~ Otac dolazi i uzimajući Matiju u naručje govori: „Izgleda mi kao da si se
bas uznemirio. Da li si se povredio?“ Dečak kroz glasan vrisak potvrđuje svoj bol. Otac
nastavlja da postavlja pitanja: „Da li si ljut na mene? Da li si hteo da dohvatis keks pa osećas
krivicu?“ Otac ne pokušava da natera svog sina da prestane da plače, već mu kroz empatiju
pomaže da shvati zašto je uznemiren.
Verovatno sami možete izvesti zaključak kakve će posledice na dete ostaviti prvi, a kakve
drugi pristup. Pokazujte deci emocionalnu pismenost, i ona će početi da uče. Postoji nekoliko
načina da pospešite emocionalnu pismenost kod svoje dece. U nastavku možete videti
nekoliko smernica:
– Često mazite svoju decu i govorite im kako ih volite
– Postanite aktivni slušalac želja vašeg deteta, čak i kada vam zvuče luckasto
– Budite iskreni i otvoreni
– Pokažite razumevanje za njihove strahove i naučite da predosetite kada se boje i zašto
– Čitajte im emocionalno pismene knjige, gledajte takve filmove i crtane…
– Naučite ih da imaju pravo da kažu ako im se nešto ne dopada, pa čak i kada vama to
ne ide u prilog
– Budite strpljivi, istrajni i dosledni
Nije teško biti emocionalno pismen roditelj. Sve što je potrebeno je malo volje i rada na
sebi, ništa više. Buditi svesni da jednom dobro naučena veština ostaje za ceo život. Niko od
nas nije zaboravio kako se hoda ili vozi biciklo, a toliko smo puta padali. Ovo nije kvantna
fizika i matematika korena i dijagrama, ovo je jednnostavna formula, koja dolazi iz srca
svakog od nas. Svako je poseduje, samo je važno da je probudite i osvestite, a onda će vam
odgovori na neka nejasna pitanja dolaziti sama od sebe. Verujte nam, probajte i slobodno nam
pišite utiske. Pred kraj, evo nekoliko zapovesti Klod Štajnera, iz knjige ’’Školovanje srca’’
10 Emocionalnih zapovesti
1. Neka ljubav bude središte vašeg emocionalnog života.
2. Emocionalna inteligencija zahteva da ne lažete i ne prićutkujete.
3. Zauzmite se za svoja osećanja i želje.
4. Emocionalna pismenost zahteva da ne igrate igre moći sa drugim ljudima.
5. Ne dozvolite da neko igra igre moći sa vama.
6. Tuđe ideje, osećanja i želje poštujte kao svoje.
7. Izvinite se i ispravite svoje greške.
8. Ne prihvatajte lažna izvinjenja.
9. Jednako volite sebe, druge i istinu,
10. Sledite ove zapovesti najbolje što umete.
Neki od vas su možda čuli za ove zapovesti, a neki ih čitate prvi put. Kako god, Štajner ističe da one ’’ipak nisu uklesane u kamenu’’.U svakom slučaju, ponavljanje je majka znanja.Savladajte ovih deset zapovesti, a onda učite i decu o tome. I naravno podelite ih sa dragim ljudima.
S ljubavlju Silvana