OSNOVNE EMOCIJE KOD DECE I KAKO IH NEGOVATI

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
Jedan od najvažnijih procesa u razvoju čoveka jeste emocionalni razvoj. Priroda dečijih emocija jeste da se brzo smenjuju. Kada govorimo o emocionalnom razvoju, taj proces je često mnogo teže pratiti u odnosu na spoznajni (kognitivni) i fizički razvoj. Zbog svoje specifičnosti zahteva određeno vreme, da bi postalo zapaženo. Emocionalne reakcije se menjaju u skladu sa našom percepcijom sveta oko nas. Emocije su oduvek bile i biće deo nas.
Osnovne emocije kod dece jesu: sreća, strah, tuga i bes. Postoje naravno i ostale, ali se one javljaju kao miks sa ove četiri emocije. Pri samom rođenju deteta postoji jedna emocija, a to je neizdiferencirano uzbuđenje, sve ostale emocije se razvijaju iz nje. Na to utiču roditelji, sredina i kultura u kojoj se dete razvija i raste.
Osnovne emocije:
1. Sreća – možemo je opisati kao uzbuđenje, poletnost, zadovoljstvo, oduševljenost, uživanje, euforija i slično. Radost je trenutno emotivno stanje, dok je sreća nešto ka čemu trajnije stremimo. Srećno dete je zdravo dete. Dečije emocije često traju dosta kratko, dok se njihovo ispoljavanje postiže razmišljanjem o događaju koji je izazvao određenu emociju. Naučnici ističu da je vrlo bitno da se obraća pažnja na detetov temperament, da li je to otvorenost, stidljivost, optimizam, pesimizam i slično, ima važnu ulogu u tome koliko će dete biti srećno. Temperament možemo objasniti kao način emocionalnog reagovanja na podražaje. Obratite pažnju na svoje dete, šta je to što ga čini srećnim. Da li je to vaše vreme, da li je to zagrljaj i poljubac, da li je to odlazak u šetnju sa vama ili čitanje priče i slično. Obratite pažnju na sitnice, koje čine život.
2. Strah – možemo poistovetiti sa osećajima poput: bojazi, nervoze, zabrinutosti, strepnje i slično. Kod beba, strah je vidljiv već od šestog meseca. Najčešći strah kod beba i dece jeste strah od napuštanja. Strah ima jednu prednost, a to je upozorenje da izbegnemo opasnost, zato nam je strah svima važan, pogotovo deci, da umeju da uspore i zastanu na moment. Deci je strah potreban da bi se štitila. Treba ih učiti da razmišljaju u opasnim situacijama, da zajedno na primeru pričate o pojedinim opasnostima, kako ih zaobići. Podstaknite svoju decu da pričaju sa vama o svojim strahovima. Bitno je da deca sagledaju kakvi strahovi su realni odnosno nerealni. Naravno, silom ne treba suočavati dete sa svojim strahom/strahovima.
3. Tuga – je emocija koja je povezana sa osećajima bola, očaja, potištenosti i slično. Potrebno je naći odgovarajući način koji će pomoći detetu da se izbori sa osećanjem kao što je tuga. Beba zaplače pri samom rođenju, ali jasniji znakovi tuge se javljaju tek otprilike u osmoj nedelji života. Deca u mnogim situacijama reaguju drugačije nego odrasli, samim tim su im i intenziteti emocija drugačiji. Nešto što nama možda nije tužno, njima jeste. Razgovarajte sa svojim detetom o nastaloj situaciju koja je prouzrokovala ovu emociju. Pokušajte da ga umirite, tako što ćete biti uz njega, pružite mu ljubav i razumevanje, za njegova osećanja. Tuga iako može biti neprijatna i nepoželjna, ona je ustvari zdrava emocija, koja se pojavljuje u situacijama kada nekoga ili nešto gubimo. Potiskivanje, koje god emocije, nije dobro, jer time dolazi do raznovrsnih propratnih psiho-fizičkih simptoma.
4. Bes – je emocija koja je usko povezana sa ljutnjom, javlja se između trećeg I šestog meseca života. Izlivi besa kod dece su česti, jer ne znaju još uspešno da se nose sa emocijama. Deca bes ispoljavaju najčešće u situacijama u kojima je sprečen njihov primaran cilj. Emocionalna potreba koja stoji iza besa, jeste da nas druga osoba čuje, odgovori na naše verbalne i neverbalne poruke. Oslobađanje besa je potrebno ne samo odraslima nego i deci, utoliko je bitno da roditelji dopuste svom detetu da se reši negativne emocije/a, naravno uz postavljene granice. Poželjno je deci govoriti da su sva osećanja dozvoljena, pa čak i bes, ljutnja, stavite se u situaciju kako je njemu, saslušajte šta ima da kaže, dete će primetiti da prihvatate i poštujete njegova osećanja. Postavite određena pitanja, da bi dete podstakli na različita rešenja.
Dečije emocije su snažne, kratkotrajne i česte. Dete ne ume da ih sakriva niti treba. Njihova osećanja su spontana i otvorena. Kako deca odrastaju, samim tim se i njihove emocije diferenciraju, počinju bolje da kontrolišu svoje emocije, socijalizacijom.
S ljubavlju, Bojana

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *